Upomoć! Moje dete je neumorno!

UPOMOĆ! MOJE DETE JE NEUMORNO!

Hiperaktivno dete, drugi deo

Jeste li čuli za deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj- AD/HD? ADHD– deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj spada u grupu razvojnih neuropsiholoških poremećaja. S obzirom na to da je razvojni, njegove kliničke manifestacije se menjaju kako osoba sazreva.

Javlja se rano u detinjstvu (oko 3. do 4 godine), traje dugo (perzistira kroz vreme), uz varijacije u stepenu i izraženosti pojedinih simptoma. 

Kako ga prepoznati?

Razlikujemo tri tipa ovog poremećaja, pa tako i tri kriterijuma za njegovo prepoznavanje.

1. AD/HD- sa predominantno slabom pažnjom – potrebno je da 6 ili više simptoma slabosti pažnje traju najmanje 6 meseci i manifestuju se u školskim, radnim i drugim aktivnostima. Deca sa ovim tipom često ne posvećuju pažnju detaljima ili prave greške zbog nemara, imaju problema sa održavanjem pažnje, čini se da ne slušaju i kada im se direktno obraćaju, ne prate usputstva i ne završavaju aktivnosti (ali ne zbog prkosa ili nerazumevanja uputstava), izbegavaju, ne vole ili odbijaju zadatke koji zahtevaju trajniji mentalni napor, gube stvari potrebne za izvršavanje zadatka ili aktivnosti, ometaju ih spoljni nadražaji, zaboravljaju dnevne aktivnosti.
2. AD/HD – predominanto hiperaktivno-impulsivni tip– potrebno je da postoji 6 ili više simptoma hiperaktivnosti-impulsivnosti koji traju najmanje 6 meseci. Podrazumevani simptomi hiperaktivnosti su kod dece koja često tresu rukama i nogama i vrpolje se na stolici, ustaju sa stolice u razredu ili sa mesta gde se očekuju da ostanu mirni, preterano trče ili se penju u sitacijama kada je to neprimereno, imaju teškoća ako trebaju mirno i tiho da igraju ili obavljaju neke aktivnosti, „u pogonu su“ kao da ih „pokreće motor“, preterano pričaju. Podrazumevani simptomi impulsivnosti su kod dece koja često istrčavaju sa odgovorima i pre nego što je postavljeno pitanje, imaju teškoće sa čekanjem u redu,
3. AD/HD – kombinovani tip– potrebno je da su zadovoljeni kriterijumi iz prehodna dva tipa tokom poslednjih 6 meseci.prekidaju ili ometaju druge.

Razlike imeđu dečaka i devojčice se ogledaju u tome što su dečaci više hiperaktivni, hiperaktivnost se kod njih ispoljava kroz motorno, dok su devojčice više nepažljive (npr. sanjare), a hiperaktivnost se kod njih ispoljava kroz verbalno i emocionalno (npr. brbljive, plačljive).

Uzrok AD/HD nije do kraja jasan. Postoje podaci koji sugerišu da je biološka osnova, međutim, može u različitom stepenu biti uzrokovan i psihološkim i socijalnim razlozima. Genetska istraživanja pokazuju da je AD/HD nasledno prenosiv i da je 2-8 puta veći rizik da dete ima AD/HD ukoliko ga ima i roditelj ili neko od braća/sestara. Blizanačke studije nalaze genetsku osnovu u 50-75% slučajeva. Takođe, kod ove dece je ukupni cerebralni metalbolizam glukoze za 8,1% niži nego kod dece bez AD/HD.

Neki istraživači su pronašli razlike u metabolizmu kod dece sa AD/HD, u smislu postojanja nesposobnosti metabolisanja nekih elemenata iz hrane, što bi moglo da doprinese nastanku hiperkinetičkom sindromu. Mnoge studije ukazuju da nedostatak masnih kiselina, posebno omega-3 masnih kiselina može biti okidač za razvoj AD/HD. Takođe, u prilog ovome govore istraživanja da deca koja su dojena 6 meseci ili više u odnosu na njihove vršnake koja su hranjena na bocu, pokazala su mnogi manji rizik. U poslednje vreme ponovo se govori o tome da da je hiperaktivno ponašanje (ali ne sindrom), reakcija preosetljivosti na nutritivne alergene, i to pre svega rafinisani šećer i additive.