Skip to main content

Uredan govorno-jezički razvoj

Razvoj govora od rođenja do godinu dana

Komunikacija sa okolinom je osnov razvoja dečijeg govora. Govorni razvoj započinje od rođenja deteta. Govor je veoma složen i osetljiv proces koji se odvija pod uticajem mnogo različitih faktora: fizioloških, anatomskih…ali pre svega govor je socijalni fenomen. Bez socijalnog kontakta dete ne može da nauči da govori.

Da bi stiglo do prvih reči, dete mora da pređe dug, ali zanimljiv put razvoja komunikacijskih sposobnosti.

U osnovi razvoja govornog jezika su dve sposobnosti:
1. Sposobnost razumevanja govora (receptivni govor) i
2. Sposobnost govorne produkcije (ekspresivni govor)

Svako dete je različito

Razvoj jezika kod dece ne ide jednom linearnom putanjom i razlikuje se od deteta do deteta.Važno je znati da se jezik ne može svesti na mišljenje, ali on pomaže razvijanju procesa mišljenja.

Izgled toka urednog jezičkog razvoja

U prvoj godini govor se razvija kroz faze koje su međusobno povezane:

    1. Faza osnovnih bioloških šumova (od rođenja do 8. Nedelje):

To je faza refleksnog-spontanog glasanja:

      • glasova prijatnosti (tiši i melodičniji) i
      • glasovi neprijatnosti (jači prodorniji)

Ova faza je veoma važna za sveukupni govorni razvoj. sve bebe po rođenju plaču na isti način a onda se plač modifikuje u zavisnosti od jezičkog okruženja.

      • Komunikaciju izražava pokretima celog tela i izrazima lica.
      • S pažnjom gleda u lice majke.
      • Beba počinje da percipira govor preko njegove spoljašnje forme. Od rođenja beba prepoznaje glas majke, razlikujući ga od očevog, jer ga je slušala još dok je bila u maminom stomaku.
      • Produkuje glasove – samoglasnike.
      • Javlja se prvi refleksni osmeh.

Aktivno sisanje je jedan od najvažnijih uslova pravilnog formiranja kostiju i mišića lica, kao i bebinih govornih organa. Pričajte bebi, budite u bebinom vidnom polju, polako se krećite jer bebin vid nije najoštriji u prvih 2-3 nedelje života.

  1. Faza gukanja (od 8.nedelje do 20 nedelje): u ovoj fazi dete ovladava prvim elementom govora – intonacijom.
    • Ležeći na leđima beba otkriva velarne (grlene) suglasnike k,g,h…tako u kombinaciji sa vokalima beba počinje da guče. Ukoliko se u bebino gukanje uključe i roditelji gukanje duže traje.
    • Između drugog i četvrtog meseca života odojče počinje da reaguje na značenja različitih tonova glasa.
    • Okreće glavu ka izvoru zvuka.
    • Počinje razvoj socijalnog (opšteg) osmeha (smeje se na prisustvo majke i majčinog glasa).
    • Prepoznaje osobe iz najbližeg okruženja.
    • Uvodeći šaku u vidno polje, počinje začetak razvoja koordinacije oko – ruka.

    Igračke pre svega bezbedne: šarene, ne oštre, ne velike, ne male, taman za bebinu ruku.

  2. Glasovna igra (vokalna igra)(od 16. Do 20. Pa i do 30. Nedelje – 3,5mes. Do 5,5mes.)
    Ovaj period je značajan jer se ostvaruje spajanje odvojenih glasova u glasovne skupine na čijem temelju se gradi govor. Prelazna je faza iz gukanja u fazu brbljanja.
    • U četvrtom mesecu beba počinje da otkriva čari igre. Beba otkriva da njena akcija nad igračkom izaziva određenu reakciju – promenu stanja igračke (cirkularne sheme).
    • Počinje da imitira neke izraze lica.
    • Odgovara na izražavanje emocija drugih ljudi.
    • Beba uživa u igri sa odraslima.
    • Uočava osobe nešto udaljenije u vidnom polju.
    • sposobno je da prati predmet koji se kreće horizontalno.
    • Okreće se ka osobi koja govori i glasajući se odgovara na glasove osobe u blizini (zametak dijaloga).
    • Voli zvučne igračke i igračke sa vizuelnim efektima.
    • Obraća pažnju na muziku.

    Ima toliko mnogo prilika za razgovor sa bebom, ne propuštajte ih! Imitirajte zvukove iz bebine okoline!
    Jednolično, monotono, tiho usporeno gukanje, simptomi su koji nose rizik za neki poremećaj u govoru.

  4. Faza brbljanja: 6. Do 9. Meseca

  5. Faza brbljanja poklapa se sa početkom zauzimanja sedećeg položaja. Sve to pruža novi pogled na svet!

    • Beba brblja sama ali mnogo više kada ima sagovornika.
    • Može da zaplače kada joj se približi nedovoljno poznata osoba.
    • Posle 6 mes., beba, polako ali sve više ide u sedeći položaj, što joj pruža značajno šire vidike i mogućnost za istraživanje. Javlja se selektivan osmeh na početku 6.meseca upućen bliskim osobama.
    • Pogledom prati pomeranje predmeta gore dole, levo desno.
    • Prešla je sa gukanja i vokalne igre na brbljanje, prilikom čega menja intonaciju.
    • U brbljanju se pojavljuju mnogi glasovi: samoglasnici- a e i o u u kombinaciji sa suglasnicima: k g p b t d m n
    • Pravi razne pokrete lica i upravlja pokretima usana i jezika (tokom ovog perioda beba se igra jezikom i usnama).
    • Pri kraju ove faze počinje da se služi sa pa pa, taši taši ( pomozimo bebi da nauči da taši, maše, pokazuje…).
    • Počinje da razume jednostavne naloge.
    • Počinje da reaguje na ne (budite dosledni u “ne”porukama).
    • Glasovi počinju da liče na glasove maternjeg jezika, što se ostvaruje uz pomoć auditivnofonatorne sprege.
    • U ovom periodu beba počinje da se služi gestovima.

    Vremenom će sve više imitirati vaše pokrete, glasove i izraze lica, zato brbljajte zajedno sa bebom( kratko, melodično, ushićeno). S obzirom na to da beba uživa u ponavljanju, iznova ponavljajte istu radnju jer bebi to neće dosaditi. Odsutnost, jednoličnost brbljanja koje nije povezano sa komunikacijom, odsustvo govorne imitacije, nerazumevanje i neizvršavanje jednostavnih govornih naloga (dođi!, daj mi!) nogu ukazivati na neki poremećaj u govoru.

  6. Faza pojave prvih reči (od 9. do 15, pa i do 18. meseca)

  7. U periodu između 10. I 12. Meseca najčešće će se javiti prva reč. Na ovom uzrastu beba izgovara prvu smislenu reč – reč sa značenjem.
    • Varijacija u melodiji, ritmu i tonu glasa postaju glavna karakteristika dečijih iskaza (većina dece izgovori prvu reč od 10. Do 12. Meseca )
    • Usmerava pažnju na govor ljudi oko sebe.
    • Razume reči koje označavaju imena ljudi ili bića oko sebe (tzv.porodični rečnik). Postoje dva stepena razumevanja: situaciono i lingvističko.
    • Ispunjava jednostavne zahteve.
    • Uživa u zajedničkim igrama.
    • Ovladava gestovnom komunikacijom (pokazuje pokret ili izraz lica sa značenjem)
    • Oponaša neke aktivnosti (kašljanje, kijanje, smejanje)
    • Ovladava onomatopejom i javljaju se prve reči.

    Izgovarajte cele reči kada dete pokušava da izgovori prve slogove. Slogovno izgovaranje je karakteristika faze progovaranja. Oko 18.meseca reč ima značenje cele rečenice – holofraza.

Kasno progovaranje – neodložno otražiti pomoć logopeda

Razlozi da se neodložno potraži stručna pomoć logopeda:

  • Ukoliko dete ne razume jednostavne govorne naloge, ne ta[i, ne maše u znak pozdravai ne pokazuje tri dela svog tela do 18.meseca
  • Ako ne ostvaruje zajedničku pažnju u trajanju od nekoliko sekundi
  • Ukoliko ne progovori do druge godine i u rečniku još uvek ima svega nekoliko reči
  • Ako govorni iskaz deteta oko 30. neseca ne sadrži prostu rečenicu
  • Ako je govor oko treće godine potpuno nerazumljiv
  • Ukoliko se radi o usporenom razvoju govorno-jezičkih struktura.
  • Ukoliko su u sintaksi deteta na uzrastu između tri i četiri godine udruženi: nerazlikovanje roda, teško usvajanje množine, nekorišćenje vremena; zamenice usvaja znatno kasnije, a prideve, priloge, predloge i veznike uopšte ne koristi; ako je padežni oblik neodgovarajući; nepostojanje glagolske kopule u imenskom i priloškom predikatu i nepostojanje pomoćnog glagola u složenim glagolskim oblicima.

Veoma je važno da roditelji deteta koje ima nerazvijen govor u pravo vreme dobiju savet stručnjaka za govorno jezički razvoj-logopeda.


Logopedski centar
Higia logos
Tanja Lukovac

Razvoj govora od druge godine

Fonološki razvitak (razvoj glasova)

Kada napune godinu dana, deca su već naučila mnogo o tome kako odrasli upotrebljavaju glasove za izražavanje razlika u značenju, ali njihova sopstvena sposobnost da obrazuju te glasove unekoliko zaostaje. Neka jednogodišnja deca mogu da prepoznaju nekoliko desetina reči, što uključuje veliki broj samoglasnika i suglasnika, ali njihova vlastita sposobnost da te reči izgovore, može biti ograničena na svega dva ili tri suglasnika i samo jedan samoglasnik. Takodje se mogu uočiti tendencije u tome kako deca menjaju glasove onda kada pokušavaju da ih upotrebe:

  • Frikativi se obično zamenjuju plozivima (npr. jesam izgovara se kao jetam).
  • Izbegavaju se suglasničke grupe (npr. vrata se izgovaraju kao vata).
  • Suglasnici na kraju reči često se ispuštaju (npr. orah izgovara se kao oja).
  • Nenaglašeni slogovi se izostavljaju (npr. bombona postaje bona).
  • Kako reči postaju duže, glasovi u nekom delu reči mogu izmeniti izgovor glasova u drugim delovima reči (suglasnička harmonija može se naći u izgovoru npr. pritisne kao titine, čokolada kao kada).
  • Daje se prednost upotrebi određenog glasa (npr. lutka kao juka ili riba kao
  • jiba).

Gramatički razvoj

Iskazi od jedne reči

Stadijum „jedne reči“ obično je najprimetniji između 12. i 18. meseca, ali pogrešno je govoriti o njemu sa aspekta reči. Ovi rani iskazi umnogome funkcionišu kao da su rečenice. Većina reči koje se upotrebljavaju u ovoj fazi (oko 60%) ima, izgleda, funkciju imenovanja i razviće se u imenice. Manji deo (oko 20%) izražava radnje i razviće se u glagole. Kada dete kaže- U!, a drži loptu u ruci i užurbano pokazuje na koš, to moramo tumačiti kao akcioni iskaz, iako je vrsta reči predlog. Kada dete čuje da tata dolazi, izgovara reč Tata? sa uzlaznom intonacijom, znači, pita se da li je to stvarno tata i kada je ugledalo na vratima tatu, dete radosno izgovara: „Tata!”. Reči imaju različita značenja i to su iskazi koji ne poseduju distinktivni gramatički oblik, ali upotreba prozodije i gestova prenosi snagu datog rečeničnog tipa. U kasnijoj fazi razviće se u upitnu i izjavnu rečenicu, dok na ovom uzrastu govorimo o rečenicama od jedne reči ili o holofrazama.

 

Iskazi od dve reči

Većina ljudi misli da „prava“ gramatika počinje onda kad deca povežu dve ili više reči, a to se dešava oko 18. meseca života. Do ovoga se ne dolazi brzo. Obično postoji prelazni period kada se reči povezuju, ali sekvenca se ne izgovara kao jedinstvena ritmička jedinica, kao u: „Tata. Dođe.“ Duže sekvence takvih reči mogu se često čuti: “Tata. Vrt. Vidi. Tata. Tata. Vrt.“ Uskoro se iskazi od dve reči pojavljuju sa velikom sigurnošću, ali i sa sve većom učestalošću, kao što su: „Tata, šut!“, „Kola brrrm!“ i sl.

Rečenična struktura

Oko druge godine života deca proizvode rečenice od dve reči: „Daj auto!“, “Ima medu.“, do 3,5 godine tri do četiri reči koje kombinuju na nekoliko različitih načina, stvarajući raznovrsne gramatičke konstrukcije: „Čovek udari loptu.“, „Gde je tata ide?“, „Stavi to na onde“, i sl. Krajem četvrte godine života mogu se čuti strukture od četiri ili pet elemenata: „Daj mi sada moja kola.“ Kada dete ulazi u fazu proste rečenice, najzastupljenije vrste reči su imenice i glagoli, slede pridevi, zamenice, prilozi, kasnije veznici i predlozi. Prosečna dužina rečenice se povećava tokom ranog detinjstva, do 4 reči sa 3,5 godine, na 8 reči do 6 godina. Na uzrastu od 4 do 5 godina dete ulazi u fazu „radoznalosti“, kada se intenzivno razvija saznanje o svetu koji ga okružuje, koristeći se u velikoj meri jezikom. Nakon pete godine života dete počinje da razume izraze šale i zagonetke i intenzivno razvija naraciju. Dalji tok razvoja rečnika deteta će sve više ličiti na rečnik odraslih. Kako dečiji iskazi postaju duži, postaju i složeniji po strukturi i sadržaju rečenice i više se razlikuju po komunikativnoj funkciji kojoj služe.
„Telegrafska“ priroda ranih rečenica često se zapaža kod mnoge dece- što je utisak koji se stiče usled izostavljanja morfemskih nastavaka i funktora. Krajem treće godine to obeležje se gubi, a dečije rečenice sve više liče na rečenice odraslih. Oko treće godine dolazi do važnog gramatičkog napretka sa pojavom rečenica koje imaju više od jedne klauze. Veliki deo tih rečenica su povezane uglavnom veznikom i što dovodi do produkcije iskaza koji se nastavaljaju jedni na druge: „Tata polomila lopatu i ona slomila i on udario ruku na njoj i ruka mu sva boli i…” Takođe se sve češće sreću u ovom uzrastu rečenice u kojima se koriste veznici kao što su: što, zato, pa, ako, pošto…

Pre nego što se ove konstrukcije počnu pravilno upotrebljavati, potrebno je puno gramatičkog znanja, pa je uobičajeno da se naiđe na greške i disfluentnosti kad deca pokušavaju da upotrebe duže sekvence. Na primer, deca oko 3,5 godine dolaze u nevolju pokušavajući da slože vremena da bi izrazila složenu misao. U urednom sintaksičkom razvoju, na uzrastu između tri i četiri godine mogu se javiti neki tipovi negramatičnosti, ali je to sporadična pojava. Ukoliko se na ovom uzrastu javlja učestalo veći broj negramatičnih tipova, onda to može biti pokazatelj nešto sporijeg jezičkog razvoja. Usvajanje složenijih gramatičkih konstrukcija nastavlja se tokom ranih školskih godina. Obično se smatra da se gramatičko učenje završava tokom pete godine, međutim, novije studije su pokazale da se usvajanje pojedinih tipova konstrukcija odvija i tokom desete i jedanaeste godine života.

Semantički razvoj

Semantički razvoj podrazumeva složen proces pridruživanja jezičkog sadržaja jezičkom izrazu.(5) Učenje vokabulara najuočljivija je karakteristika usvajanja jezika u prvim mesecima. Od trenutka kada se identifikuje prva dečija reč, ostvaruje se ravnomeran leksički razvoj i u razumevanju i u proizvođenju jezika. Neki pokazatelji o obimu i brzini napretka govore da je prosečno vreme koje je bilo potrebno da osmoro dece pređe sa proizvođenja od deset, na proizvođenje od 50 reči iznosilo je 4,8 meseci, dakle oko 10 novih reči mesečno. Što se razumevanja tiče, deca su u proseku razumevala 22 nove reči mesečno. Smatra se da većina dece od 18 meseci može da proizvede oko 50 reči i da razume još pet puta toliko. Oko druge godine govorni vokabular prelazi 200 reči. Krajem treće godine dete može koristiti do 1000 reči u govoru.
Do kraja treće godine života normalno razvijeno dete treba da koristi sve vrste reči čije se usvajanje javlja prosečno ovim redosledom: uzvici i imenice (istovremeno do godinu i po dana); prilozi i pridevi (istovremeno posle godinu i po dana); glagoli (krajem druge godine); zamenice (krajem ili posle druge godine); rečce, veznici, predlozi i brojevi (u trećoj godini). Brojevi su u dečijem rečniku zastupljeni u trećoj godini života. Dete može koristiti brojeve u svom rečniku do 5. godine, ali kao „papagajsku” upotrebu brojeva u govoru. Tada izgovara brojeve, ali ne razume njihovo značanje.

U četvrtoj godini broj reči iznosi do 1500. U govoru, iako koriste sve vrste reči, najzastupljenije su: imenice, zatim glagoli, zamenice, pridevi, prilozi, veznici… Semantički razvoj se nastavlja kroz školski period i, zapravo, tokom celog života. Za razliku od fonologije i gramatike, on nije završen ni kad deca uđu u tinejdžerske godine. Uvek ima novih reči koje treba naučiti.

 

Pragmatski razvoj

Proces usvajanja jezika zahteva da deca nauče mnogo više od glasovnih, gramatičkih i rečenčkih shema. Ona takođe moraju naučiti da te sheme koriste prikladno i u sve većem rasponu svakodnevnih društvenih situacija.

Konverzacione sposobnosti

Između druge i četvrte godine dolazi do značajnih sposobnosti razvoja deteta da učestvuje u konverzaciji. U trećoj godini deca su savladala mnoge aspekte konverzacionih sposobnosti. U stanju su da započnu dijalog i da na različite načine zadobiju i zadrže slušaočevu pažnju. Znaju mnogo o tome kako treba na pravi način odgovarati, znaju da treba stvari razjasniti onda kada se to traži. Ove sposobnosti razvijaju se u velikoj meri između treće i pete godine. Govor se razvija i usvaja kroz faze koje su međusobno povezane, tako da prethodna faza uslovljava narednu.