Neverbalna komunikacija

Humana komunikacija, odnosno komunikacija kod čoveka je veoma intenzivna,veoma složena i raznovrsna, uz to je i veoma učestala. Ona je stalni pratilac ljudske aktivnosti i uključena je gotovo u celokupno čovekovo ponašanje.

Uz verbalne simbole, čovek stalno koristi i neverbane komunikacione znakove. Ono što ne možemo izraziti verbalnim putem, može kompenzovati neverbalna komunikacija, koja je često iskrenija i autentičnija od verbalne komunikacije. Veoma česti neverbalni komunikacioni znakovi su promena u izrazu lica i drugi pokreti, telesni dodiri i razlike u odstojanju pri razgovoru sa drugima, usmeravanje i zadržavanje pogleda. Neverbalne znakove koji pružaju prisutnima informacije čine i način odevanja i ukrašavanja, hod i način pozdravljanja, način slušanja sagovornika. Neverbalne poruke nose emocionalnu i nesvesnu poruku.

Razne vrste signala pružaju mnogobrojne informacije o unutrašnjim stanjima i ličnosti, a obaveštavaju i o mnogim željama i očekivanjima osoba koje emituju signalne znakove i onda kad ne nameravaju da njima išta saopšte. Neverbalna komunikacija predstavlja normalnu fazu u razvoju komunikativne kompetencije između bebe i najpre majke, a zatim i drugih članova porodice. Javlja se odmah nakon rođenja, a vrhunac dostiže između 16-20.meseca a nakon tog perioda postepeno se smanjuje i zamenjuje govorom. Ovaj vid komunikacije beba uspostavlja pokretima tela, upućivanjem značajnih pogleda, facijalnom ekspresijom (različitim izrazima lica), smehom, ispuštanjem glasova, plačem. Vremenom se kod bebe javljaju i pokazivanje, guranje, vučenje (u smislu da neko drugi izvrši aktivnost koju ono nije u stanju da izvede). Sa pojavom govora dete nastavlja paralelno da upotrebljava i elemente neverbalne komunikacije. U patološkim slučajevima u kojima je onemogućeno normalno sticanje sposobnosti govora (odložen početak progovaranja, oštećenje sluha…) može doći do pojačane upotrebe gesta i specijalnog razvoja neverbalne komunikacije. Takođe, u nekim stanjima može izostati razvoj neverbalne komunikacije.

Neverbalna komunikacija treba da se odvija paralelno sa verbalnom, jer na taj način pojačavaju i pojašnjavaju verbalne poruke i pružaju se informacije koje nisu jasno izrečene u verbalnoj poruci. Na logopedskim tretmanima u sklopu svobuhvatnih mera i tehnika rada radi se na razvoju verbalne komunikacije, i razvoju elemeneta neverbalne komunikacije ukoliko ona nije razvijena ili je nedovoljno razvijena.