Skip to main content

Prenatalno vaspitanje

Transpersonalna komunikacija se odvija izmedju majke i deteta i njegovog okruženja preko amnionske tečnosti medijum preko koga se mogu prenositi zvučni stimulusi. Prenos prijatne muzike, prijatnih reči odvija se na harmoničniji način, a nekih neprijatnih reči (vika, galama, svadja) se prenosi na manje harmoničan.

Postoje dokazi da dete moze da uči i da pamti još u prenatalnom periodu. Prenatalni razvoj deteta u komunikativnom smislu, teorijski može se podeliti u tri perioda:

Od začeća do 3. meseca: razvija se genetska formula rasta dečijeg organizma.

3.-6. meseca: sve reakcije majke, kako se majka ponaša,njena osećanja se prenose preko posteljice i ulaze u organizam i implementiraju se u moždane strukture fetusa. U tom periodu majka postavlja prve temelje ponapanja deteta, to su primarni engrami našeg daljeg razvoja.

6.-9. meseca: Započinje prenatalna komunkacija, u 28. gestacionoj nedelji fetus ima svoj autohton odgovor na zvuke iz spoljašnje sredine (sposobno da razlikuje glas majke od nepoznatog žensog glasa, muškog glasa, tekst kojim je stimulisano za vreme gestacije i teksta koji je potpuno nov).

Na ovome se i baziraju programi rane prenatalne stimulacije:

  • somatosenzorni osećaji

  • dodir,

  • vestibularniravnoteza,

  • auditivni osećaji

  • slušanje

Dakle, u prenatalnom periodu može da se poveća neurološki kapacitet još nerođenog deteta.

Predlog stimulativnog rada u toku trudnoće:

  1. Pričajte bajke u određenom periodu večeri (kada se podrazumeva da će biti perioda spavanja Vaše bebe) dok mazite (milujete) stomak;

  2. Puštajte laganu muziku češće u toku dana.

  3. Ako čitate, trudite se da čitate naglas, a ne u sebi.

  4. Budite pozitivni, relaksirani.

  5. Trudite se da ne prisustvujete negativno obojenim situacijama na poslu u parku, u kući…

  6. Šetajte (ukoliko stanje trudnoće to dozvoljava), po mogućnosti u prirodi.

 

DECA:

I    RAZVOJNI POREMEĆAJI: 

  1. Poremećaji hranjenja 
  2. Usporen jezički razvoj
  3. Specifični poremećaj jezika
  4. Poremećaj u izgovoru glasova
  5. Mucanje (disfluentan govor)
  6. Patološki brz govor
  7. Poremećaje glasa (dysphonia)
  8. Razvojna verbalna dispraksija/apraksija 
  9. Hiperaktivnost,  impulsivnost sa ili bez poremećaja pažnje
  10. Autistični spektar poremećaja
  11. Oštećenje sluha i poremećaj govora 
  12. Kranio Facijalni poremećaji koji se odražavaju na razvoj govora
  13. Traumatska oštećenja mozga 
  14. Dečija afazija 

II GENETIČKA OŠTEĆENJA KOJA  UTIČU NA RAZVOJ GOVORA: RASCEP USANA I NEPCA, DOWN SYNDROME I DR. SYNDROMI

 DECA I ODRASLI:

  1. Cerebralna paraliza (govorne smetnje kod ovih stanja)
  2. Traumatske povrede mozga ( govorne smetnje kod ovih stanja)
  3. Gubitak sluha i njegova oštećenja
  4. Poremećaji učenja sa:
    • Disleksijom 
    • Specifičnim poremećajima jezika 
    • Poremećajima auditivnog procesiranja
    • Fizičkim  ometenostima
    • Jezičkim  kašnjenjima
    • Motornnim poremećajima govora (dizartrija ili razvojna verbalna dispraksija)
    • Disgrafijom, agrafijom
    • Kognitivnim  poremećajima  komunikacije
    • Pragmatskim  poremećajima

III ODRASLI:

  1. Oboljenja motornog neurona
  2. Alchajmerove bolesti
  3. Demencije
  4. Hantingtonove bolesti
  5. Multiple skleroze
  6. Parkinsonove bolesti
  7. Traumatskih oštećenja mozga
  8. Psihijatrijskih bolesti
  9. Moždanog udara
  10. Laringektomije

  American Speech-Language-Hearing Association ASHA