Skip to main content

Uloga reaktivnosti autoimunih antitela na proteine malog mozga u Autizmu

Autizam, na engleskom Autism Spectrum Disorder (ASD) je grupa neurorazvojnih poremećaja okarakterisana stereotipnim interesovanjima, repetitivnim ponašanjem, osiromašenom komunikacijom i socijalnom interakcijom (Careaga et al., 2013).

Visoka prevalenca autizma,  povećava se godišnje za 10-17% (Kim et al., 2011) (Cheslack-Postava and Jordan-Young, 2012). Uprkos intenzivnim istraživanjima, etiologija i biološki mehanizmi ASD nisu još uvek razjašnjeni. Nedavno publikovani radovi su identifikovali značajne promene u imunom sistemu autističnih individui, na ćelijskom i sistemskom nivou.

Značajnu  ulogu mogu imati autoimuna antitela usmerena na antigene centralnog nervnog sistema (CNS). Smatra se da maternalna antitela mogu da interferiraju sa ćelijskom signalizacijom i razvićem CNS tokom prenatalnog razvoja (Elamin and Al-Ayadhi, 2014a). Takodje određeni sredinski i genetički faktori povećavaju permisivnost krvno-moždane barijere (KMB) i dozvoljavaju ulazak autoantitela. Nakon prolaska, antitela formiraju imune komplekse sa ciljnim antigenima i izazivaju oštećenja nervnog tkiva. ASD karakteriše značajan gubitak Purkinje ćelija i atrofiju cerebelarnih režjeva, što se dovodi u vezu sa bihejvioralnim simptomima kod ASD (Becker I Stoodley, 2013).

Naši ciljevi su da ispitamo da li maternalna autoimuna antitela, poreklom iz seruma majki dece sa ASD, imaju sposobnost  vezivanja za Purkinje ćelije; da li postoji efekat autoimunih antitela na vijabilnost  Purkinje neurona cerebeluma kod potomaka miševa; uticaj autoimunih antitela na klasične bihejvioralne simptomime ASD kao što je stereotipno ponašanje. Perspektiva budućih istraživanja je identifikacija specifičnih   površinskih  antigena Purkinje ćelija za koje se vezuju autoimuna antitela. 

 Autor:Tanja Lukovac

 

DECA:

I    RAZVOJNI POREMEĆAJI: 

  1. Poremećaji hranjenja 
  2. Usporen jezički razvoj
  3. Specifični poremećaj jezika
  4. Poremećaj u izgovoru glasova
  5. Mucanje (disfluentan govor)
  6. Patološki brz govor
  7. Poremećaje glasa (dysphonia)
  8. Razvojna verbalna dispraksija/apraksija 
  9. Hiperaktivnost,  impulsivnost sa ili bez poremećaja pažnje
  10. Autistični spektar poremećaja
  11. Oštećenje sluha i poremećaj govora 
  12. Kranio Facijalni poremećaji koji se odražavaju na razvoj govora
  13. Traumatska oštećenja mozga 
  14. Dečija afazija 

II GENETIČKA OŠTEĆENJA KOJA  UTIČU NA RAZVOJ GOVORA: RASCEP USANA I NEPCA, DOWN SYNDROME I DR. SYNDROMI

 DECA I ODRASLI:

  1. Cerebralna paraliza (govorne smetnje kod ovih stanja)
  2. Traumatske povrede mozga ( govorne smetnje kod ovih stanja)
  3. Gubitak sluha i njegova oštećenja
  4. Poremećaji učenja sa:
    • Disleksijom 
    • Specifičnim poremećajima jezika 
    • Poremećajima auditivnog procesiranja
    • Fizičkim  ometenostima
    • Jezičkim  kašnjenjima
    • Motornnim poremećajima govora (dizartrija ili razvojna verbalna dispraksija)
    • Disgrafijom, agrafijom
    • Kognitivnim  poremećajima  komunikacije
    • Pragmatskim  poremećajima

III ODRASLI:

  1. Oboljenja motornog neurona
  2. Alchajmerove bolesti
  3. Demencije
  4. Hantingtonove bolesti
  5. Multiple skleroze
  6. Parkinsonove bolesti
  7. Traumatskih oštećenja mozga
  8. Psihijatrijskih bolesti
  9. Moždanog udara
  10. Laringektomije

  American Speech-Language-Hearing Association ASHA