Skip to main content

POREMEĆAJ PAŽNJE (HIPERKINETIZAM)

Danas deficit pažnje / hiperaktivnosti (AD / HD) predstavlja najčešći razlog u detinjstvu za upućivanje u psihijatrijske i psihološke službe u Sjedinjenim Američkim Državama i predmet je podizanja svesti u javnosti. Prema starijim procenama (pre DSM V klasifikacije) kod 3 do 6% dece iz različitih kultura i geografskih regiona, sa prevagom dečaka od približno 3: 1, poremećaj pažnje traje ceo životni vek, iako se sa godinama njegove manifestacije menjaju (Tanok 1998). Postoje ogromne razlike u prijavljenim incidencijama sa do 9% američke dece, dijagnostikovane sa AD / HD u pojedinim regionima SAD, u poređenju sa samo 1 u 1500 u Velikoj Britaniji (Hinshav 1994; Prendergast et al 1988;.. Schachar 1991; Tejlor 1994a;.Tejlor i dr 1991).

Kevlei (1998) ukazuje na to da je uslovljeno nedijagnostikovanjem i netretiranjem u Velikoj Britaniji. Takođe postoje podaci koji pokazuju da oko 0,03% učenika se tretiraju psihostimulansima u Velikoj Britaniji u poređenju sa 1 odsto u Australiji i 3 posto u SAD. Deo ovog neslaganja je zbog različitih dijagnostičkih kriterijuma koji se koriste u različitim zemljama da definišu vrstu poremećaja. Međutim, čak i da ta procena od 0,5 do 1 odsto dece u Velikoj Britaniji imaju hiperkinetizam (Tailor 1995), izgleda verovatno da AD / HD poremećaj značajno nedijagnostikovane i netretirane dece u Velikoj Britaniji.

Sa više identifikovane dece sa AD / HD postalo je sve važnije za nastavnike i druge stručnjake koji rade sa decom da se upoznaju sa prirodom ovog stanja.Osim toga, postoji potreba za multimodalne zajedničke pristupe u procesu procene i intervencije - one koja uključuje roditelje, nastavnike, psihologe i lekare da rade zajedno.

Ako su odnosi koji čine srž rocesa procene i intervencije kruti i loše formulisani, ceo process procene i intervencije će patiti - i konačno potrebe deteta kao takve. Smernice za nastavnike, roditelje i druge stručnjake o dobroj praksi u proceni, dijagnozi, tretmanu dece sa AD / HD, naglašavaju potrebu zajedničkog pristupa.

Detaljnij i opis i diskusije mogu se naći u knjizi Attention Deficit / Hyperactivity Disorder A Multidisciplinary Approach, Henry K. Holowenko, kao i u referencama koje se nalaze na kraju knjige.

Tanja Lukovac, master def.-logoped, Logopedski centarHigia Logos Izvor: Attention Deficit / Hyperactivity Disorder A Multidisciplinary Approach, Henry K Holowenko

 

DECA:

I    RAZVOJNI POREMEĆAJI: 

  1. Poremećaji hranjenja 
  2. Usporen jezički razvoj
  3. Specifični poremećaj jezika
  4. Poremećaj u izgovoru glasova
  5. Mucanje (disfluentan govor)
  6. Patološki brz govor
  7. Poremećaje glasa (dysphonia)
  8. Razvojna verbalna dispraksija/apraksija 
  9. Hiperaktivnost,  impulsivnost sa ili bez poremećaja pažnje
  10. Autistični spektar poremećaja
  11. Oštećenje sluha i poremećaj govora 
  12. Kranio Facijalni poremećaji koji se odražavaju na razvoj govora
  13. Traumatska oštećenja mozga 
  14. Dečija afazija 

II GENETIČKA OŠTEĆENJA KOJA  UTIČU NA RAZVOJ GOVORA: RASCEP USANA I NEPCA, DOWN SYNDROME I DR. SYNDROMI

 DECA I ODRASLI:

  1. Cerebralna paraliza (govorne smetnje kod ovih stanja)
  2. Traumatske povrede mozga ( govorne smetnje kod ovih stanja)
  3. Gubitak sluha i njegova oštećenja
  4. Poremećaji učenja sa:
    • Disleksijom 
    • Specifičnim poremećajima jezika 
    • Poremećajima auditivnog procesiranja
    • Fizičkim  ometenostima
    • Jezičkim  kašnjenjima
    • Motornnim poremećajima govora (dizartrija ili razvojna verbalna dispraksija)
    • Disgrafijom, agrafijom
    • Kognitivnim  poremećajima  komunikacije
    • Pragmatskim  poremećajima

III ODRASLI:

  1. Oboljenja motornog neurona
  2. Alchajmerove bolesti
  3. Demencije
  4. Hantingtonove bolesti
  5. Multiple skleroze
  6. Parkinsonove bolesti
  7. Traumatskih oštećenja mozga
  8. Psihijatrijskih bolesti
  9. Moždanog udara
  10. Laringektomije

  American Speech-Language-Hearing Association ASHA