Skip to main content

DEČJE AFAZIJE

Poslednjih godina, sve više raste broj dece sa stečenom afazijom kao posledicom učestalih povreda mozga. Traumatske afazije danas predstavljaju skoro trećinu svih slučajeva dečje afazije. Pored traumatskih povreda mozga u etiološke faktore, odnosno uzročnike koji mogu da dovedu do pojave afazija kod dece jesu tumori, epilepsije i infekcije, cerebrovaskularna oboljenja. 

Dečije afazije predstavljaju poremećaj u razvoju govora ili gubitak već stečenih jezičkih sposobnosti koji je uzrokovan oštećenjem mozga.  Razlikuju se dva osnovna oblika dečjih afazija: 

  1. kongenitalna (urođena) afazija - specifičan poremecaj u razvoju govora i jezika koji nastaje kao posledica lezija mozga u prenatalnom, perinatalnom ili ranom postnatalnom periodu (pre nego što se govor počeo razvijati).
  2. stečena afazija – poremećaj ili gubitak već stečenih jezičkih sposobnosti, koji je uzrokovan cerebralnom lezijom u detinjstvu. Javlja se u slučajevima kod kojih je do oštećenja mozga došlo između 2.-10. godine života.

 Opšte karakteristike stečenih afazija kod dece su: 

  • Mutizam-jedan od najkarakterističnijih simptoma stečene dečje afazije. Ispoljava se nemogućnošću proizvođnja bilo kakvih zvukova-pravi mutizam ili nemogućnošću produkcije jezičkih simbola, odnosno reči-mutizam za reči.
  • Redukcija spontanog govora
  • Sintaksicki poremećaji
  • Anomija ( leksički poremećaji ) - redukovana upotreba sadržajnih reči u spontanom govoru i imenovanju pojmova.
  • Fonološki poremećaji- otežana artikulacija; 
  • Deficiti čitanja, pisanja i spelovanja  
  • Disfonija.  

Deca sa afazijom ispoljavaju i deficit pažnje, perseveracija, poremećaji slušanja, motorna nespretnost, “zamor” od: gledanja televizije, igranja igračkama, odlaska u kupovinu... Deca sa afazijom imaju problem da se uključe u igru i da u njoj istraju.

 

DECA:

I    RAZVOJNI POREMEĆAJI: 

  1. Poremećaji hranjenja 
  2. Usporen jezički razvoj
  3. Specifični poremećaj jezika
  4. Poremećaj u izgovoru glasova
  5. Mucanje (disfluentan govor)
  6. Patološki brz govor
  7. Poremećaje glasa (dysphonia)
  8. Razvojna verbalna dispraksija/apraksija 
  9. Hiperaktivnost,  impulsivnost sa ili bez poremećaja pažnje
  10. Autistični spektar poremećaja
  11. Oštećenje sluha i poremećaj govora 
  12. Kranio Facijalni poremećaji koji se odražavaju na razvoj govora
  13. Traumatska oštećenja mozga 
  14. Dečija afazija 

II GENETIČKA OŠTEĆENJA KOJA  UTIČU NA RAZVOJ GOVORA: RASCEP USANA I NEPCA, DOWN SYNDROME I DR. SYNDROMI

 DECA I ODRASLI:

  1. Cerebralna paraliza (govorne smetnje kod ovih stanja)
  2. Traumatske povrede mozga ( govorne smetnje kod ovih stanja)
  3. Gubitak sluha i njegova oštećenja
  4. Poremećaji učenja sa:
    • Disleksijom 
    • Specifičnim poremećajima jezika 
    • Poremećajima auditivnog procesiranja
    • Fizičkim  ometenostima
    • Jezičkim  kašnjenjima
    • Motornnim poremećajima govora (dizartrija ili razvojna verbalna dispraksija)
    • Disgrafijom, agrafijom
    • Kognitivnim  poremećajima  komunikacije
    • Pragmatskim  poremećajima

III ODRASLI:

  1. Oboljenja motornog neurona
  2. Alchajmerove bolesti
  3. Demencije
  4. Hantingtonove bolesti
  5. Multiple skleroze
  6. Parkinsonove bolesti
  7. Traumatskih oštećenja mozga
  8. Psihijatrijskih bolesti
  9. Moždanog udara
  10. Laringektomije

  American Speech-Language-Hearing Association ASHA