Skip to main content

Razvojna disfazija

Specifični jezički poremećaj (SJP) nazivan još uvek na našem podneblju razvojna disfazija, opisan je kašnjenjem ili abnormalnošću u razvoju ekspresivnih i/ili receptivnih jezičkih sposobnosti bez opšteg kognitivnog deficita, autizma, oštećenja sluha, cemtralnog nervnog sistema, emocionalnih i socijalnih poremećaja tipa deprivacije (Leonard, 2000).

Prema ICD-10 javlja se kod dece koja na standardizovanim testovima procene govorno jezičkih sposobnosti odstupaju najmanje dve standardne devijacije ispod proseka, neverbalne sposobnosti mogu odstupati  jednu standardnu devijaciju ispod proseka.

 

U MKB-11 postoji devet specifičnih neurorazvojnih poremećaja koje je moguće dijagnostikovati i kodirati pojedinačno ili udruženo. Razvojni poremećaji govora ili jezika karakterišu poteškoće u razumevanju ili stvaranju govora i jezika ili u korišćenju jezika u svrhu komunikacije koje su van očekivanih normalnih varijacija za starost i nivo intelektualnog funkcionisanja. Govorni i jezički problemi se ne mogu pripisati regionalnim i socio-kulturološkim/etničkim jezičkim varijacijama i nisu u potpunosti objašnjeni poremećajem intelektualnog razvoja, bolestima ili povredama nervnog sistema, oštećenjima čula ili anatomskim abnormalnostima.

Sve ovo sugeriše da a decu sa SJP treba sprovesti aktivnu intervenciju što je pre moguće pre.

Karakteristike ispoljavanja SJP ekspresivnog tipa su: odsustvo pojedinih reči do uzrasta od 18 meseci,  formiranja prostih rečenica od dve reči do 2,6 godine, otežano usvajanje novih reči  ograničen razvoj rečnika, greške u sintaksi, naročito izostavljanje krajeva reči ili prefiksa, pogrešna upotreba ili nekorišćenje gramatičkih oblika kao što su predlozi, zamenice, članovi, padeži i vremena itd.

Karakteristike ispoljavanja SJP receptivnog  tipa su: Kod ove dece neodazivanje na ime do prvog rođendana, nesposobnost da se do 18 meseci identifikuje bar nekoliko prostih predmeta, ili nemogućnost da se izvrše prosti nalazi, ponavljanje reči, fraa ili kraćih rečenica sa sagovornikom i razloga nerazumevanja istih, udruženi socio-emocionalni poremećaji.

Dijagnostikuje se isključivo logopedskim pregledom tokom koga se se uzimaju anamnestički podaci od roditelja, opservira se dete i vrši se testiranje adekvatnim validnim/standardsnim instrumentom.

LOGOPEDSKE TERAPIJSKE PROCEDURE I METODE:

  • Stimulativni trening govora i jezika, savetovanje roditelja
  • Rad na Digitalnom logopedskom setu
  • Rad na Forbrain aparatu
  • Tomatis terapija

PREKLAPANJA IMEĐU AUTIZMA I SJP (DISFAZIJE)

Autizam i specifično jezičko oštećenje (SLI) su razvojni poremećaji koji, iako različiti po definiciji, imaju zajedničke neke karakteristike i jezika i društvenog ponašanja. Postoji određeno preklapanje u društvenim i komunikativnim deficitima između autizma i SJP, podržavajući stav da autizam i SLI dele etiološke faktore. Čini se da se ovaj kontinuum patologije između SJP i autizma kreće od strukturalnih jezičkih abnormalnosti osoba sa SLI do pragmatičih  oštećenja i jezičkim abnormalnostima kod autima. (Leyfer, Ovsanna T.et al 200.)

 

DECA:

I    RAZVOJNI POREMEĆAJI: 

  1. Poremećaji hranjenja 
  2. Usporen jezički razvoj
  3. Specifični poremećaj jezika
  4. Poremećaj u izgovoru glasova
  5. Mucanje (disfluentan govor)
  6. Patološki brz govor
  7. Poremećaje glasa (dysphonia)
  8. Razvojna verbalna dispraksija/apraksija 
  9. Hiperaktivnost,  impulsivnost sa ili bez poremećaja pažnje
  10. Autistični spektar poremećaja
  11. Oštećenje sluha i poremećaj govora 
  12. Kranio Facijalni poremećaji koji se odražavaju na razvoj govora
  13. Traumatska oštećenja mozga 
  14. Dečija afazija 

II GENETIČKA OŠTEĆENJA KOJA  UTIČU NA RAZVOJ GOVORA: RASCEP USANA I NEPCA, DOWN SYNDROME I DR. SYNDROMI

 DECA I ODRASLI:

  1. Cerebralna paraliza (govorne smetnje kod ovih stanja)
  2. Traumatske povrede mozga ( govorne smetnje kod ovih stanja)
  3. Gubitak sluha i njegova oštećenja
  4. Poremećaji učenja sa:
    • Disleksijom 
    • Specifičnim poremećajima jezika 
    • Poremećajima auditivnog procesiranja
    • Fizičkim  ometenostima
    • Jezičkim  kašnjenjima
    • Motornnim poremećajima govora (dizartrija ili razvojna verbalna dispraksija)
    • Disgrafijom, agrafijom
    • Kognitivnim  poremećajima  komunikacije
    • Pragmatskim  poremećajima

III ODRASLI:

  1. Oboljenja motornog neurona
  2. Alchajmerove bolesti
  3. Demencije
  4. Hantingtonove bolesti
  5. Multiple skleroze
  6. Parkinsonove bolesti
  7. Traumatskih oštećenja mozga
  8. Psihijatrijskih bolesti
  9. Moždanog udara
  10. Laringektomije

  American Speech-Language-Hearing Association ASHA