Razvojna disfazija

U MKB-11 postoji devet specifičnih neurorazvojnih poremećaja koje je moguće dijagnostikovati i kodirati pojedinačno ili udruženo. Razvojni poremećaji govora ili jezika karakterišu poteškoće u razumevanju ili stvaranju govora i jezika ili u korišćenju jezika u svrhu komunikacije koje su van očekivanih normalnih varijacija za starost i nivo intelektualnog funkcionisanja. Govorni i jezički problemi se ne mogu pripisati regionalnim i socio-kulturološkim/etničkim jezičkim varijacijama i nisu u potpunosti objašnjeni poremećajem intelektualnog razvoja, bolestima ili povredama nervnog sistema, oštećenjima čula ili anatomskim abnormalnostima.

Sve ovo sugeriše da a decu sa SJP treba sprovesti aktivnu intervenciju što je pre moguće pre.

Karakteristike ispoljavanja SJP ekspresivnog tipa su: odsustvo pojedinih reči do uzrasta od 18 meseci,  formiranja prostih rečenica od dve reči do 2,6 godine, otežano usvajanje novih reči  ograničen razvoj rečnika, greške u sintaksi, naročito izostavljanje krajeva reči ili prefiksa, pogrešna upotreba ili nekorišćenje gramatičkih oblika kao što su predlozi, zamenice, članovi, padeži i vremena itd.

Karakteristike ispoljavanja SJP receptivnog  tipa su: Kod ove dece neodazivanje na ime do prvog rođendana, nesposobnost da se do 18 meseci identifikuje bar nekoliko prostih predmeta, ili nemogućnost da se izvrše prosti nalazi, ponavljanje reči, fraa ili kraćih rečenica sa sagovornikom i razloga nerazumevanja istih, udruženi socio-emocionalni poremećaji.

Dijagnostikuje se isključivo logopedskim pregledom tokom koga se se uzimaju anamnestički podaci od roditelja, opservira se dete i vrši se testiranje adekvatnim validnim/standardsnim instrumentom.

LOGOPEDSKE TERAPIJSKE PROCEDURE I METODE:

• Stimulativni trening govora i jezika, savetovanje roditelja
• Rad na Digitalnom logopedskom setu
• Rad na Forbrain aparatu
• Tomatis terapija

PREKLAPANJA IMEĐU AUTIZMA I SJP (DISFAZIJE)

Autizam i specifično jezičko oštećenje (SLI) su razvojni poremećaji koji, iako različiti po definiciji, imaju zajedničke neke karakteristike i jezika i društvenog ponašanja. Postoji određeno preklapanje u društvenim i komunikativnim deficitima između autizma i SJP, podržavajući stav da autizam i SLI dele etiološke faktore. Čini se da se ovaj kontinuum patologije između SJP i autizma kreće od strukturalnih jezičkih abnormalnosti osoba sa SLI do pragmatičih  oštećenja i jezičkim abnormalnostima kod autima. (Leyfer, Ovsanna T.et al 200.)