Značaj učestalosti tretmana u terapiji Dečije govorne apraksije

Cilj: Ova studija istražuje značaj veće učestalosti tretmana u toku govorne terapije kako bi utvrdili  da li veća učestalost dovodi do povećanja učinka u tretmanu, kao I tretman motorike govora, u obliku generalizacije na neobučavane reči.

Metod: Dvoje dece sa dečijom apraksijom govora su tretirana sa naizmeničnim tretmanom AB oblika, sa različitom učestalošću tretmana kod dvoje dece. Dete koje je imalo frekventnije  tretmane, imalo  je više od sto  ponavljanja u roku od15 minuta, dok je dete sa umereno frekventnim  tretmanima imalo 30-40 ponavljanja  u istom vremenskom periodu. Jedno dete je bilo tretirano 3 puta nedeljno  u periodu od 11 nedelja, drugo dete je tretirano dva puta nedeljno u trajanju od 5 nedelja. Na kraju svake faze tretmana, dodavao se petominutni rad da  bi se videlo da  li je došlo do generalizacije. Podaci o tome šta je naučeno  prikupljani  su posle tretmana, pri čemu se pravila pauza.
Rezultati: Oba deteta su pokazala poboljšanje na svim poljima, ali su postignuti bolji rezultati gde su  tretmani bili učestaliji, dokazana je i  veća generalizacija na neobučavanim rečima.
Zaključci: Oba tretmana su bila efektna, ali je veća učestalost  govornih tretman rezulitrala bržim i boljim odgovorom u tretmanu dvoje dece čiji je primarni komunikacioni problem bila Dečija apraksija govora.

Tekst preuzet sa sajta    http://www.asha.org/