PATOLOGIJA VERBALNE KOMUNIKACIJE

Pročitajte o najčešćim poremećajima čitanja, pistanja i govora koji se pojavljuju u dečijem uzrastu.

Razvojni jezički poremećaji

Alalija (Alalia)

Alalija (alalia) je stanje potpune nerazvijenosti govora i jezika u dece koja imaju očuvan sluh, ali koja nisu u stanju da razumeju govornu poruku, zbog perceptivnih smetnji nastalih oštećenjem ili disfunkcijom centralnog nervnog sistema na nivou kortikalnih oblasti.

(Golubović S.)

Postoje dva osnovna tipa alalije:

• • Senzorna (impresivna, aferentna)
  • Motorna (ekspresivna, eferentna)

Međutim, u kliničkoj praksi, najčešće postoje kombinovana oštećenja s pretežno izraženom jednom ili drugom formom.

Neke karakteristike kliničke slike su:

• • ne razumeju govornu poruku i ne mogu da komuniciraju na bilo koji drugi način sa svojom sredinom,
  • govor koji čuju oko sebe  liči im na šum, iz kojeg ona nisu u stanju da izdvoje pojedine reči i glasove, niti da shvate smisao verbalne poruke,
  • deca ne govore ili nedovljno govore za svoj uzrast,
  • njihova frustracija i ponašanje proizilaze iz nemogućnosti komunikacije,
  • mnoga od ove dece ispoljavaju stalan nemir, čestu agesivnost dekoncetraciju pažnje i slab nivo interesovanja za reč,
  • ili razumeju govor sredine u kojoj žive, ali imaju deficite u ekspresivnom govoru.

Razvojna disfazija (Dysphasia)

Razvojna disfazija je razvojni jezički poremećaj, odnosno poremećaj razvoja ekspresivnog  (jezičke produkcije) i receptivnog govora (jezičkog razumevanja), kada se govor i jezik usporeno razvija, ali je socijalni razvoj relativno normalan, bez gubitka sluha, mentalne retardacije, autizma ili drugih poremećaja.

 (Golubović S.)

Prema  ICD-10 klasifikaciji razvojni jezički poremećaji klasifikuju se na:

• • poremećaj ekspresivnog govora (razvojna disfazija ili afazija ekspresivnog tipa)
  • poremećaj receptivnog govora (razvojna disfazija ili afazija receptivnog tipa)

Karakteristike su: odsustvo pojedinih reči do uzrasta od dve godine, uz nesposobnost formiranja prostih rečenica od dve reči do 3 godine, ograničen razvoj rečnika, greške u sintaksi, naročito izostavljanje krajeva reči ili prefiksa, pogrešna upotreba ili nekorišćenje gramatičkih oblika kao što su predlozi, zamenice, članovi, padeži i vremena itd. Dete komunicira nastojeći da kompenzuje nedostatak govora gestovima, mimikom ili neverbalnom vokalizacijom. Kod ove dece školskog uzrasta postoje udružene smetnje u odnosima sa vršnjacima, emocionalni poremećaji, problemi ponašanja i/ili hiperaktivnost uz slabu pažnju.  Kod ove dece neodazivanje na ime do prvog rodjendana, nesposobnost da se do 18 meseci identifikuje bar nekoliko prostih predmeta, ili nemogućnost da se do 2 godine starosti izvrše prosti nalazi ukazuju na ovaj poremećaj.

Afazija (Aphasia)

Afazija je stečeni poremećaj simboličke komunikacije uzrokovan oštećenjem mozga, koji se manifestuje poremećajem lingvističkih, paralingvističkih i kognitivnih procesa koji se nalaze u osnovi jezika.

(Vuković M.)

Na lingvističkom planu, afazija se ispoljava fonološkim, leksičkim, gramatičkim, semantičkim i pragmatičkim deficitima, kako u procesu produkcije, tako i razumevanju jezika. Poremećaji paralingvističkih procesa manifestuju se oštećenjem prozodijskih elemenata govora (melodija, intonacija, pauza, akcenat i dr.), a na kognitivnom planu – deficitima pažnje, pamćenja i mišljenja.

Afazija obično zahvata više modaliteta jezičke funkcije: usmeni govor, razumevanje, pisanje, čitanje i gestovni govor.

Na osnovu oštećenja ekspresivnog govora, afazije se u prvom planu dele na fluentne i nefluentne.

Dečja afazija

Pod dečjom afazijom podrazumeva se poremećaj u razvoju govora i jezika ili gubitak već stečenih jezičkih sposobnosti, uzrokovan oštećenjem mozga u  detinjstvu.

Razlikuju se dva osnovna oblika dečje afazije:

1. Kongenitalnom (urodjenom) afazijom se označava specifičan, primarni poremećaj u razvoju jezika koji je uzrokovan lezijom mozga u  prenatalnom, perinatalnom ili u ranom postnatalnom periodu (pre nego što se govor počeo razvijati).

2. Stečena dečja afazija predstavlja gubitak ili poremećaj već stečenih jezičkih sposobnosti, uzrokovan cerebralnom lezijom (oštećenjem mozga u detinjstvu). Javlja se u slučajevima kod kojih je do oštećenja mozga došlo izmedju druge i desete godine života. (Poremećaj jezika se javlja posle odredjenog zdravog perioda razvoja jezika).
   
   Prethodna - Sledeća >>