Način na koji govorimo određuje način na koji spoznajemo svet

Za pravilan razvoj govora moraju biti ispunjeni određeni  anatomsko-fiziološki uslovi. Osnova za taj razvoj je zdrav nervni sistem sa intaktnim  i dozrelim govornim centrima i nervnim vezama između njih, čiji je zadatak nadzor,programiranje, usklađivanje i  delovanja govornog aparata.  Osim toga, moraju biti pravilno i dobro razvijene i psihičke funkcije kao što su: opažanje, pažnja, memorija (naročito slušna i vizuelna), mišljenje.  Čula-Receptorni sistem (odgovorna za prijem draži) i Senzorni sistem moraju biti očuvani a govorni aparat zdrav i da uredno obavlja svoju funkciju. Takođe mora biti očuvan  Transmitorni sistem ( senzitivni-aferentni i motorni-eferentni putevi). I na kraju, vrlo je bitan  pravilan i uzoran govor dečje okoline.

Teorija generativnog pristupa jeziku, tvrdi da deca poseduju urođenu sposobnost za jezički razvoj, t.j. da je ljudski  mozak “spreman” za jezik, u tom smislu da kad se deca izlože uticaju jezika, automatski počinju da funkcionišu određeni opšti principi za otkrivanje i struktuiranje jezika. Ti principi čine dečiji “mehanizam za usvajanje jezika” (Kristal 1996).

Usvajanje jezika zapravo počinje i pre nego što dete izgovori prvu reč. Usvajanje jezika počinje onda kada dete i majka počinju usvajati stabilan interakcijski okvir . Ako je u prvih 10 meseci dete nezainteresovano za zvuk i govor, izostaje imitiranje glasova oko sebe, gukanje, tepanje, može se posumnjati da dete ne čuje dobro ili da je autistično .

Obično devojčice progovore pre dečaka. Među decom su, naravno, i individualne razlike koje su uslovljene izrazitijom dispozicijom za komunikaciju, boljim uzorima za govor, jačim pobudama za govornu aktivnost i većom spremnošću za slušanje i imitiranje.